Zdravko Popov

PLAVA KNJIGA ... napisana 2009. god;

Govori o - viđenju astrološkom, godine 2012; događaja značaja prirode, kao preduslovu mogućem predstojećih događanja još i važnih - svih;
nivoa ljudskog društva.

KNJIGA O, VEĆ POSTOJANJU - MOGUĆEM ... prva, kao

POSTOJANJA SVETA - KOD

                                                        Neki, ne znaju kao ...

šta i - još smo neispravno učili u, one škole ...

jer je naše roditelje neko, učio.

Već, mislim deca ...

želite - nauče o načinu još razmišljanja; osećanju već?

Neki znaju; demokratija razum - valjda je,

onog hrišćanstva mogućeg - smisla;

ili, ljudi neki ne razumeju kao ...

nov pogled na, hrišćanstvo već

. . .

*

o, klimatskim događajima;

… godine - te 2012., kao i još čudna klima postane, i u svetu već; moguće je

mnogo razlikuje - uobičajene one u, prethodećih godina ...

Prvih meseci, dva do tri onih s' početka godine a, takođe i za par meseci perioda njenog odlaženja; neće u mnogome razlikuje - slika klime, od one kakvu ljudi već naviknuće - za doba tih meseci u prethodnih godina;

približno, se odnosi već na delove prvog i četvrtog kvartala godine.

U još - srednjem periodu te godine, što odgovaralo drugom i trećem kvartalu; osobine klime - mnogo razlikovaće od, do tad poznatih vrlo dugog razdoblja.

Raslojena izrazito još, ona šarolika će da - sa prejakim neskladom i razlika ih promena; vrlo neobična i spram - kakve ljudi naviknuće.

Vremena oblačnog, već gotovo i neće biti još - sem povremeno u kratkim intervalima, uglavnom - dok pada kiša. Ona padaće često. Ali, Sunce još sjaće - čak prejako, nad okeanima i na kopnu.

Već, početkom drugog kvartala, ljudi osetiće klima da znatno toplija ... dok istovremeno sve više razlikovaće klima; na okeanima i pučinama od klime na kopnenim delovima, planinama; prvenstveno po raspodeli padavina, kišnost.

S' prolećem, na kopno dolaziće vrlo kišno vreme, već toplo svakako a; pučine morske ostaće one - bez padavina. Nivo mora, opadanja.

Početkom leta, dolaziće promene ... kada i nesklad onaj razlika već - postane sasvim i drugačiji. Kiše, okrenuće ka okeanima. Na kopno, prestajaće one pa, suvo i sa sušom kao; nivo mora onaj rašće tada;

u, većoj meri još iskazaće - mogućem na severnom delu hemisfere.

Na njenom - južnom delu, već klima postojaće blaža - nešto lakše podnošljiva; al ne - kao prethodećih godina. Po, jačini Sunca, neskladnoj raspodeli kišnosti tokom proleća i leta; godina, ta dugo će da pamti.

U kratkom, veoma će sunčano da bude u srednjem periodu godine; na kopnu, pogotovo na planinama, padaće previše kiše - u drugom kvartalu; dok i u trećem, veoma nedostane. Na pučinama, kao ogledalom nekim vremenskim - preslikano, već i obrnuto će događaju - one padavine.

Klimatska slika, u nekim delovima sveta, Evrope ..

u čitavom - i svetu kao naglo otopliće, tako u Evropi, s' proleća uočiće - klima, je toplija. Pokazaće se gde - to već krajem marta, u nekih - nižih priobalnih predela bliže ekvatora. Moguće, početkom maja u i mnogim još; veoma upadljivo postane. Tada - da oseća se podaleko ekvatora; nekih - predela Norveške i Švedske, gde ljudima prija. Svuda, naglo otopli, a u kontinentalnim delovima i okišaće ... u, maju ono pretoplo postajaće a, uskoro još za mnoge ljude teško podnošljivo - pogotovo za starije, ali i mlađe one - koji zdravlja srca da ponajboljeg nisu baš. Do, vrućina velikih dolaziće usled previsoke pegavosti Sunca, koja već i mogla da često prelazi, 80%; sunce, prejako sjaće. Pučine morske, tada i brže isparavaju, te ukupna količina kišnih padavina postaće - nebično velika.

Osim - toga što više će da bude, kiša ona prolećem, sva - skoro doći na kopno; nje previše imaće. Koncentrovanost njena, vrlo još zavisiće nadmorske visine lokaliteta (kopna). Pučine morske i ostrvlje sitno pa, niska priobalja i nizije udaljene - koje malo - samo više od mora, tog proleća kišu - još retko videće. U tim i područjima nje - nedovoljno, i još samo neznatno će. Na, priobaljima i nizijama onim - što blizu već planina, ona povremeno i doći; u, nižim kopnenim i predelima u širokom pojasu - ekvatora još za i proleće već, listopadi žuteće - a lišće njihovo sušiće; opada ...

u predelima - izrazito je niske nadmorske visine, kao što Holandija, kiša; gotovo dolaziti neće, tada i .. Suša - ona kod njih a, neke i druge stvari važnije - će tamo događaju ... mislim za, nas.

Tokom celog prolećnog perioda nivo vode u okeanima, neprestano opadanja; krajem jula, dostigne izuzetno malu visinu; nižu onih - što u predprethodnom veku još zabeležene, najniže. Venecija, temelji je tad videće.

Od, jakog Sunca - usled i opadanja vode, stradaće mnoga plitkovodna - flora morska a, stradaće i biljni paraziti oni - što namnožili; po plićacima ostrvlja nekog i probleme već - dugo stvaraju stanovništvu njihovom kao i življu morskom, pa iščeznu; stvoriće se flora nova, i voda kad ponovo dođe, kao.

Predeli kopneni, umereni, kontinentalni; kiša već padaće a, reke nadolaze, sunce sjaće i dok vegetacija bujaće; sva priroda i njive useva, samo zelene.

U, ravnicama onim do stotinak metara i od mora što viša su; kiše uglavnom - dovoljno će da bude. Nešto viši predeli, žitorodne ravnice Balkana i Srednje Evrope; kiše, i više - no dovoljno imaće.

Na brdovitim - predelima i nižim planinama, nje i više da bude nego - u ravnicama što. Tamo moguće često već, padaće pa ubrzo i prestajaće a; Sunce odmah za kišom; ... prinosi, roda godišnjeg i žita na planinama, najbolja ona.

Kiše na planinama i više one - padaće; nekim - visokim planinama pogotovo i vrhovima, retko već prestajati.

Oni; kao - najviši vrhovi njihovi, na Andima, Himalaja, slični njima; pod neprestanim kao oblacima pljuskova, stajaće. Tamo i grmeće, do naponskih pražnjenja - sa tlom dolaziće pa, neke promene na vrhovima njihovim kao; moguće. Najviša tačka Himalaja, tada i može ono snizi - već.

Na manjim - visinama u ravnicama i nižim planinama, (električna) naponska pražnjenja retka će da budu. Ni grmeti - neće, niti sevati; osim po negde, tek ... na, srednjim visinama - među oblacima ono moći - da; negde sevaće, al' manje; ... na, planinama već moći događa - na nešto veće visine, tamo sevaće, na velikim i moguća su pražnjenja još sa tlom. Tamo, sevaće svakako ... moguće već i po negde - grmelo bi; u Evropi, ono izvorišta Dunava, na Šafhausen i drugim ... setiće tad, nečeg.

Osim - na visokom planinama i gde kiša već previše često padati, oblačnost u nižim predelima i manja će da bude. Oblaci oni neće zadržavaju; samo već - preletaće ili prosipaće. Oblačno pojaviće, samo kiša već - kad pada. Ubrzo i razvedravaće pa; sunce opet zasija.

U nekim - delovima stenovitih predela Švajcarske, na mestima i gde trava skoro nikada još - rasla nije, ono - tad porašće ... već radovaće - tamo govedarstvo kao njihovo a, svakako moguće ona Milka još radovaće.

Osim, u najnižim predelima onim - gde sušno proleće dolazi; već i onim bliže ekvatora moguće dolaziće - jakih vrućina. Ovakva - već klimatska slika s' proleća, veoma pogodovaće biljnom svetu; mnogim koji ratarstvom, bave.

Moguće, verujem njih zanima;

njive useva, u tih predela s' proleća - obećavaće roda dosta ... a, da li - da bude takav? U južnijim - predelima Balkana, do prevelikih vrućina i dolaziće - pogotovo u većem delu Grčke, takođe u mnogih predela - u Makedoniji kao, i delovima Bugarske.

U nižim - priobalnim predelima, već prolećem - više pokaže; dok i, u nešto višim moguće izraženije - ono pojaviće, tokom kao leta. Ko, nameravao i da u Grčkoj letovao - prolećem te godine, mogao bi prethodno, razmisli bar.

Krajem, jula ono te godine - nivo mora postaće niži od, najnižeg; u on, pret-prethodnom veku još - zabeležen. Sredinom septembra te godine, on se podići do nivoa i koji takođe; nije zabeležen. Razlika ta; svakako da iznosila više od, pet metara ... i dva, još, može postaće.

U toj, godini već - lokalna klimatska slika vrlo brzo, menja; prognoze klime one, klasičnim načinom - neće moći da prate promenljivost je onu i šarenilo; neće da stignu je uhvate, niti moći dovoljno tačne da. Astrometeorološke prognoze tad kao mnogo pouzdanije; postanu već, važniji deo meteorologije.

Neobična klimatska slika ona kakva dogodiće - srednjeg perioda godine, velike promene; pojaviće već - kao volja neba, astrala. Razlozi, takođe još i astralna ono pitanja. Naše kao mislim - ljudsko, da ne suprotstavljamo, već pomognemo; dovoljno uskladimo, svoje namere još sa njegovim i prihvatimo koliko - ne razumemo.

*

Kakva, izgledaće godina - u Južnoj i Srednjoj Evropi ...

u, ratarskim predelima Balkana;

proleće, kakvo izgledati;

vrućine one rano doći, jake neobićno, još sa kišom; već imaće na pretek do, početka leta. Celo proleće kišno već, povremeno pljuskovito će da bude ... leto; dolaziće a, žito kositi već trebaće - kada ona prestajati.

U, višim predelima imaće i više nego u ravnicama;

neće - ona neprestano pada; danima i danima, uz neke dugotrajno natmurene oblake ... one kratkotrajne a, dolaziti u često. Sunca i vedrine, imaće skoro svakog dana. Ne znam ... kod i vas moguće - da baš, ili tu valjda - u blizine gde; k’o, iz vedra neba - doleteće odnekud i prosuće. Sasvim iznenada, malo naoblači a odmah već pada ... ubrzo prestajaće; za njom i sunce, sa vedrinom dolazi. U, ono nedelji, bez kiše sastavilo - svih sedam dana; malo i ko' moći - pohvali. Toplo već postane - previše.

Sunce sjaće neprestano; neće da šali, osim kiša dok pada. Ni grmeti neće, kod nas i u Vojvodinu, okolnim ravnicama; a nit, sevaće; ne bi trebalo. Oblaci, brzo prelaze - nestajaće oni. Samo pretrčavaće, da negde ubrzo prosuli već; da iznenade one bez, širme što - do dućana, samo otrčali - još.

Često dolaziće, i pljuskovite, kao talas ... kratko trajaće a, iznenada. Oblak, po neki - moguć tek i, samo pojavi ... ubrzo, odlaziće i kišu negde doneti. Nebo, čisto i vedro već bude, samo - plaveće ono. Vreme, dosta mirno i toplo veoma.

Sunce će sjati a, vetrić blagi samo - po malo tek, pirkaće da rashladio;

da, još hteo - jači bar;

ni, stići neće - naoblači, niti vetar - jači kakav da zaduvaće i kišu da najavi a; oblak, od nekud, samo naleteće i kišu doneće. Tople, one da budu i, bare praviće a; voda, od kapi pljuskovitih, samo mehuraće; kao još sapunica sa kišom i da stigla. Ubrzo opet sunce zasjaće a, po barama - mehurovi oni, samo presijavaće, svetlucaće; efekte svetlosne, izuzetne i retke stvaraće one - bezbrojne ih; duga, mogla ona lako da češće pojavi, još Svod sav da obuhvati.

Svakako naći - još čisto sunčanih dana onih bez kiše. Ne, previše; ne, mnogo ih - za redom i povezani već. Po dva - ili tri, uglavnom da, u predelima srednje visine. Ali, ono i danom - bez sunca, malo već moći - pohvale. Sunčanog vremena, i svakako da bude će - svih sedam dana u nedelji; ono i za, osmi valjda; svakodnevno sjaće, ni malo da štedi. Kao i ljuti - još se.

U, predelima veće visine i na manjim planinama, kiše one padaće skoro svakog dana. A, i vremena - sunčanog bude takođe svakog dana; kiše padaće, a i sunce - sjaće.

Najmanje će da, onih oblačnih dana; nesunčanih bez kiše. U, tim predelima moguće da sevaće. Ne bi trebalo da grmi.

Kišne padavine, na višim i planinama više će da bude nego koliko još obično u, Boki već; kod Crkvica, ono. Usevi, na planinama prineće, kao malo kada - što i prineli.

Na velikim i planinama, žito tamo gde ne gaji - još; kiša, više pada. Svaki čas, jedna prestajaće a druga već dolaziti. Munje sevaće, al ne previše. Manje nego, u planinama i što ume. Nekog većeg nevremena neće osim - što, zagrmeće po nekad. U, predelima srednje visine i gde klima je obično umerenija; takođe mnogo padavina, kiše one ... manje - nego u planinama; ali ono, ipak previše.

U, ratarskim predelima onim kao ravnijim i blago talasastim, kiše dosta pasti; takođe previše, čak. Žetvu, rodnu obećavaće; ali neće i - da takva bude.

Mnogo već i korisno, u ravnicama - da zaseju na prethidno riglovanu zemlju.

U planinskim predelima ono, rodiće ujednačenije pa, u proseku već gledano i bolje no - ravnice; gde prinosi šarene, kao. Oni rekordi, žetve i postojaće u ravnicama ali; prosek slabiji, će.

Tokom - narednog kvartala; kiše premalo. Zemlja i - presušiće kao, pregori;

vreme još setve ... ratari, jedva stizaće zemlju pripreme još stignu - i vreme, zaseju. Te godine, oni ranije - da poseju moraju;

jedva, oni uspeće; jer, čim i kao prosuši da - u njivu već ulaze, u tom i kiše - nove dolaze. Mnogi jedva stići na vreme, zaseju;

oni, pogotovo moguće još sa većim i brojem manjih parcela dok i razbacane - daleko im, stignu do njive; kiša i pre njih, stići. Ako već okrenu i da kući - upute; dok stigli, kiša ona prestala ... još popodne, tu valjda i proprunulo je, može seje; jer, na drugoj njivi - kiša već pada. Kad bi - na njivu polazio, ne bi znao - na koju krenuće;

znao ne bi gde zapadala ono, i do nje - dok stigne. Njemu ono, već i bolje je na drugu njivu - odmah i uputi da zaseje, nego kući - vrati; valjda, onaj stodanac.

Mnogi oni - još stići neće da poseju; ili okasniće, dok i čekaju već vreme - pripreme da baš i valjalo; jer i pogreše kao. Te, moguće godine; kako god - posejali, sve već nikne.

Oni valjda - združeni dok i radili budu, ti najlakše i ponajbolje urade; moći još stignu ... ne budu smišljali - na koju njivu sutra da upute; već pođu svi zajedno - na onu, gde i vreme dozvoli. Tamo gde jedni - drljaće a, za njima drugi odmah, svi sejaće ... dan - dva kasnije, kiša već - padaće a, oni gde drugde; pripremaće i sejaće, pa ubrzo, nići.

Mnogi oni, neće dovoljno još stići da zemlju pripreme, posejaće ... ne mari - još za što, jer padaće kiša, sve već nići. Suncokret, mnogi poseju ... važnije će još - ranije poseju, makar i u slabo pripremljeno; no da, čekaju.

Valjda onaj - ko ranije no obično i posejao, već taj stići - okopa; valjda imaće, kad; i šta, imaće ... neki on - što još i okasnio bude pa, ne stigne da pre kiše i okopa; kad bude okišalo, moći neće. Dok, još čekao i da kiša prestane - da okopa; trava pritisnuće i onaj štir - porašće, veći kukuruza. Neke, korist i od kopnje tada ni - da ima; ono, bolje mu i štir - da ostane; imao još čim - da krmad hranio, bar ... jer, od zaštite hemijom - neće one velike da bude vajde, voda je spiraće; odnosi valjda.

Kopnje već, doći one ... toplo vrlo, tada i kišno postane, rašće sve, bujaće, njive još zelene. Kiše one pljuskovito dolaziće, kratkotrajne, lokalne ... kopnju prekidaćeš; s' njive, jedne na drugu još samo seljakaćeš ono da stigne i o ... Jutro, i na kopnju - koji polazio bude; neće znati - da na koju njivu pošao. Niti znaće; da l' nju - već kopaće, niti još - s' koje će da s' večeri vrati. Po, toj vrućini dok bi kopao njivu, oblak samo - doleteće i proliće ... dok i osvrneš ono, da pronašao bi zaklon i već da od kiše - sklonio; dok potrčiš i njeg - stigneš, ni stići nećeš, ono - već pokisnućeš. Trči on - budeo, na motiku i zaboravićeš bacićeš - brže potrčao a, dok stigneš njega - prokisnuo.

Pod, manje drvo kao, nećeš moći još sakriješ; prokisne ...

veće kakvo i pronađeš morao bi; koje višlje, bar. Tu već - mogao i, jer vetra neće ... slobodno - ne plaši se jer ni grmeti neće kod nas, bar.

Drveta po dva - na njivi, trebaće ti ... na, krajevima ono - ako poduža il na, sredini kao - jedno veće, bar. Širma, pri ruci ono - uz motiku već trebaće i ako hoćeš da okopaš a, ne prokisnuo i ... ali, poveća kakva ona treba. Pod, manju je - ako stajao, dok i sačekao - kiša ona prestane; u bari - vode još, stajaćeš. Posle kiše, ako naumio - na drugu njivu ili kući da krenuo; ako i daleko, moguće pogreši. Malo, pre i prokisnuo ... već i sačekaš; sunce zasjaće, odmah vetrić blagi zaleprša, još čas pogledaš - se a, košulja na tebi ona sušiće. Ubrzo dok i spremio budeš, ona i kao - ni pokisla da. Zemlja već ona proprne, za čas; posao i da nastaviš možeš ... pa, motiku i pronađeš - gde ostavio, ubrzo već krenućeš.

Njivu, iz nekolko nastavaka i kopaćeš da okopao;

već, širmu i ponesi onu gledaj - ne zaboraviš, trebaće ... ako ne - zbog kiše, zbog jakog sunca više treba, glavu sačuvao; sedneš - da odmorio.

Sunce prejako to, već - kao prezubato.

Dvaput - da okopao, malo i ko već - postigne. Jednom, dovoljno da bude, ko na vreme i ranije još posejao; već - trave malo ako ostane, ne previše; od suše - one čuvaće nam zemlju u vrućinama najtežim da i manje sušila.

Radio, džepni već, mislim - nije tranzistorski onaj, mnogi valjda na njivu poneće; dok bude kopao, on prognozu klime, prati ... Više - ga zanimaće ona “niža” klima, odnosiće “na mora” il Holandiju. Manje, zanimaće klima ona “kopnena”, već i pored vrućina - prevelikih. U vreme - još to; moguće i događaće u vezi sa nečim - koje ono značiće i svetsko već, pitanje. Saznaćete ... Za, to vreme one Holandije - kiša ni padati još; sasvim nisko, ona .. Suša, tamo kod njih, slušaćete na tranzistorima onim.

Hidrološka slika - tog proleća još sama vlažna ... već, kao;

u ravnicama, korita reka i kanala proširena razlivena, stajaće. Nasipi uz reke, mnogi oni, u opasnost - da ih voda ne provali još. Gde ugroženiji postanu, službe lokalne mobilisaće ljude već - radi odbrane, nepogode; u, vreme one kopnje dolazi ... reke neke, u pojedinim delovima i smer toka vode menjaće; pa - uz tok, poteći. Sa, Karpata i okolnih planina - mnoga voda, slivaće u rečna korita; ona, prepunjavaće pa, struju tada Đerdap da proizvodi - neće; on vodu propuštati. Na, velikim i planinama - vrhovima njihovim, kiša gotovo neprestano padaće. Ona prestajaće, ubrzo nova još za njom kao; niz, strmine njihove voda - neprekidno slivaće, dolaziti;

U, predelima srednje visine, gde klima obično umerenija; kiše mnogo takođe, doći. Sa, planina i strmina njihovih, brže slivaće - voda ona mnoga i što kiše donosiće; u niže predele, dolinama i kotlinama njihovim kao, pogotovo u najnižim onim do mnogih poplava dolaziće; mada, kiša tamo najmanje pada;

u, najnižim onim predelima - uz more a, onim i daljim - niskim što, od mora - ne mnogo viša su; kiša gotovo da ni pada neće - u prolećnom periodu; osim, negde samo; gde nedaleko - uzdigle one planine …

Sa, njihovih strmina voda, što slivala i dolazila bude neprestano samo doticaće; skupljaće u doline, gomilaće ona pa jezera praviće … Ona puniće, širiće i prepunjavati; voda prelivaće, oticaće dalje, ona niža i dopuni; koja veća još postajaće … u, njih i voda ona sa planina - slivaće; rašće ona, nadolaziće, prepunjavaće. Voda, u njima i kovitlaće, odrone pravi; već i korita - nova stvaraće da tekla i dalje još; puteve, niske one ugrožavaće, poplave već praviće tamo - gde strmina više i ponestalo bude; gde ljudi, na vreme nisu prokopali, omogućili da teče dalje i, dalje još; ono - velikih korita rečnih, sve do mora još stigne. Mnogi prokopavaće - kad zemlja već raskvasila bude, u blatu; kad tehnika bude - klizala i, kad bi zaglibiti mogla ili, preturi.

Vojska, negde već pomagaće i gde tehnika valjana - nedostajaće ona, tamo gde - na strminama većim i opasno. Voda, sobom i odnosiće granje, zemlju, na putu njoj nađe, tokove još zagušivaće tamo - gde smirivala se; pred more dok, stigne već.

Žito žnjeti kada trebalo, svuda okiša; u mnogim predelima ni da prestaje; mnogo već gde, kiša još pada ... jenjavaće ona postepeno al' zemlja će meka bude te, kombajni već teško moći - da u njive ulaze. Oni, proklizaće i utanjaće, jedni druge izvlače ... dupli pogon, kao nedostajaće - mnogim, da požanju na vreme. Neki već, traktorima i kombajne vući - kroz njivu, još žito gaze - da koliko požanju. Ljudi, kao žetvu odlagaće, čekajući da zemlja ona prosuši a pšenica - od kiše i polegnuće sva. U vlažnom - mnogo je nje ležaće, sunce pržiće; opada, kruniće ... klijaće valjda - gde kasnije, ona ... sreća, moguća.

Ubrano već - što bude, previše vlažno je ostaće; velika - ona skladišta i primaće, jer sva - još takva bude. Dogodine, samorasta moguće, nicaće ...

Već - posle žetve vlažne one, ubrzo suvo dolaziće; zemlja ona blatnjava sva, brzo otvrdne ... ispucati. Neće ni moći - ugari sve do jeseni, kiše septembarske one - dok ne raskvase.

Holandija, dotle već požnjeti žito svoje. Suša ona . . slušaćete na, vestima.

Istraživanje kao - već pomognuto ovo moguće …

nije od, državnih ustanova ili pojedinačno da,

kolko - želite nam i pomognete ž.r. br:

2 0 5 - 1 6 4 1 8 3 - 0 8

______________

tel; 0 6 4 - 4 1 7 0 7 2 4

Već, knjiga ova moći besplatno dobije još - za članove,

bogatstvom sadržaja, koliko moguće da obezbedimo …

prema vašoj volji, pomoć i već.

Postoji nastavak, moguć i o tom ...

. . .

Naučnog - nivoa već ovo istraživanje kao, matrijalno nije dokazivo (valjda je, nauka dovoljno mtrijalna ona) ... Misle neki; nije - naučno još! Čovek, već i običan moguće - dovoljno ne poseduje (ona) sredstava da, izvede dokaz ... govori, o mislim - važnim stvarima još.

Onim - lako je nekim naučnicima, valjda ... imaju već - naučno zvanje, stručne saradnike, dovoljan i dohodak; poseduju odgovarajuću tehniku oni, može provere, o ... ne znam, kao ...

ona, javnost vam veruje - jer za njih, naučnik ste.

Već, i ne znam - neki može ... tumačite naučnicima - nauku, još Sveštenstvu o - jevanđelju; onim kao - astrologije, o njihovoj nauci, moguće - da li znaju ... još znam, gde već ona još sredstva - moguće za naučna dostignuća ...

mislim - zar postoji kao takovo već; naučno zvanje, ili neke discipline?

Ne znate - još, postoji nauka o intelektu mogućem i razuma; mislim, nije neophodeć i onaj dokaz - kao matrijalan; znam može, o nekim - načinom prirodnim; sačakajte - dok i dogodi ali; vam nije ni potreba da bavite tada - naukom i dok neki može, saznaju ono unapred poznavanja o intelektu već - prirodinom.

Istina - ljudska ne može sazna … ili kao - može;

postoje oni kakvi poznaju, o … vode školstvo, obrazovanje;

formiraju razum življenja - još sistem i vladavine onaj;

nametnut, ne prirodin već.

Čovek - duhovnost ne pozna dok je ne

razume; moguće u nju verujemo,

mislim zar - može on veruje u nešto što već ne bi razumeo …

. . .

Astrologija, nauka ona, religijska duhovnost - dogmatska; viđenje

predstavljaju - slike o postojanju mogućem, još sposobnost

sagledvanja i razumevanja iz kao jedne - je ravni viđenja,

dimenzije ... il nekad (nesposobnost je, opšteg poznavanja –

nivoa one širine multidimenzionog postojanja već - toga).

Čovek - poznaje tek po neku tačku astrala onu, viđenu načinom

je osećanja samo lične planate, tačke ... i dok, dovoljno ne razume intelekt transcendentni - još sazvežđa ih vasione; razum jevanđelja moguć;

Bazičan moguć čart, događaj već

… postoje one naspramne pozicije - mogućih parova,

Urna i Nepruna, Saturna i Jupitera, Marsa i Plutona,

Sunce Mesec … čvor severa, onaj ascendent.

KNJIGA O, VEĆ POSTOJANJU - MOGUĆEM ... druga jo’

POSTOJANJA SVETA - KOD

n a s t a v a k j o š

Onu i duhovnost, poznajete;

još znam, ona astrologija predstavlja neku duhovnost - naučnu valjda ili, naučenu moguće; proučavanja o nekim događajima, budućnost predstavlja; mislite znaju o, njima? Ne znam li - dovoljno poznaju i sadašnjost je ovu već, kao neki - govore o njoj;

želite - domaću istinu, ili uvoznu i (laž je) neistinu još ...

Ljudi; već čovek moguć - nedovoljno pozna jevanđelja ili, misle oni razumeju - kolko napisano u njima; ne pozna - iz njih šta ukradeno nekad, ne postoji već; dovoljno ne poznaju ni astrologiju a, govore o događaju - godine onom 2012-e još stoleća; milenijum, valjda prirodin on ... Ne razumete moguće o čem i, govorim; poznajete nauku, bavite njom kao; predstavlja i duhovnost. Neki misle znaju; već verujete u nešto - valjda; ali, da još poznajete - nivoa fizike ... mislite kao; ili razumete - dovoljno?

Istraživanje, rađeno je ovo, veoma dugo ... valjda nekolko, godina;

prethodilo je, nekolko godina učenja o nečem; još tome prethodeća - neka i događanja, ne baš sasvim obična; ne događaju svakom već, vrlo neprijatna.

Čitav život, kao nekih - priprema.

Mislite, neko još finansirao?

Moji, roditelji ... naročito već i sva ona - prethodeća događanja o čem, ne želim govorim; ne zanimaće mnoge od, vas. Ali, da se moguće vama ono dogodilo mislim - ne znam šta bi rekli već. Kada, čovek razumeo i desetinu Jevanđelja; bio bi veoma - bogat još razumom, znanja. Da neki - rastumačio bar suštinu njega; svet, slavio ... imao i, razlog moguć.

Ali, da i dopisao već šta u njem - nedostaje; još rastumači, moguće objasni čovek - razume ... da, još objasnio i - zašto mislim nedostaje; onaj ko, uzeo i radi čeg - moguć je; ne znam, da ljudi - zaslužuju već toliko?

Da li čovek još - zamerio tad; ne znam - kom ... onom nekom - što, moguće ukrao!

Mislite; ne nedostaje već ništa značajno?

A, da i ljudi razumeju - njega ... još znate, odgovorite;

mislim, moguće zašto - već napisano; zar, da bi ne razumljivo ili ... ne znam kao želite, neko i rastumači?

Mislim, pitanje; ne znate ...

valjda - još čuvali ljudi čoveka, nekog takvog - moguće; jer znam, ljudi sačuvali - nisu ni jevanđelje. Već - želite učinite nešto za njega, pomognete, nastavi ono istraživanje?

Kao neki, razmišljate ... moguće, “zašto da njem i pomognm već - kada istražio“?

Ne znam ... valjda, želeo neki (vas) pomogne - unapred kao; niko vam nije branio! Čekali već, bude gotovo prvo? Još - znam da sam ono rastumačio, najvažniji deo; bazičnog značaja za ljude, nauku valjda; naročito važna još zbivanja ona - predstojećih godina događanja. Meni kao, poznato izuzetno je; ne znam - da li, i vama!

Ali; preostaje toliko - mnogo i da prouči ... već, ovo kolko vidite - moguć samo početak nečega; istina, ona važnog značaja (kao mislite, zaslužujete - da čitate, neki; ne znam)

... ljudi valjda - imaju dovoljno novca; žele neki poznaju o nečem; ali, već i neki ono - nemaju; čovek mislim, ne može poznaje svih - dvanaest nivoa još razumevanja i osećanja; posedovanja onih kuća - mogućih, znaju astrolozi; svak poseduje samo, nešto tek. Čovek, sazdan je namerom već - poznaje razum, drušven moguć; ne poseduje - još sve. Valjda neki zaslužuju znanje o, jevanđelju; mislim, napisano još svim i ljudima. Osnov, kulture ljudske je na Zemlji - već; postoje, ona izdvajanja za kulturu, još značajna stavka - državnog budžeta. Ljudi nerado izdvoje, za ... već država - mora brine o nečem, kao ....

moguće, još čeg sastoji - zvanična kultura! Njom, zadovoljni već ... neki nisu, mislim; postoji ona - informativna diktatura još, naučnog nivoa; predstavlja već kulturu, nekakvu demegogiju. Vlast, i moguća treba - još radi nekog valjda, čovek svak različit je; ili mislite, vama ne nedostaje ... ne znam; nek’ i ljudi, još razmišljaju o tom.

Dok, budete uvideli koliko već razumljivo i detaljno sagledano - moguće o čem govorim; shvatite kolko - nesavesno dorečeno ili nedovoljno razumljivo je učenje školsko mislim; želite, pomognete već - ovom dobronamernom poduhvatu, doprinese. A, da li; neki saznaćete pri tom nešto važno i - još ... videćete. Znam, postoje neki oni; ne žele ... i moguće - naljute (na) nekog već; ne žele oni - o nečem dovoljno poznaju (Mislim nije - ne dozvoljeno; jer, ne morate - učite ni jezik onaj, eskima.) ... ili oni - ne žele već, i da neki - drugi o čem još, znaju?

.... jer moguća za nekulturu - mnogo veća izdvajanja od - još, iz državnog budžeta, zvaničnih; kao neki, oni - žele unište kulturu, moguće. Mislim - znam postojali, još i vremenom inkvizicije one; i postoje danas, svagda uvek - postoji neka demagogija, već i najfiniji način; vladanje je ... o, jevanđelju mogućem - govorim. Njega ono, tumači Sveštenstvo; misle još - zaduženi kao, i prisvojili nekakvo - pravo već. Ljudi, ne znam - da neki razumeju tumačenje njihovo; moguće ne razumeju ni, oni još!

....

Nauka neka, već kakva ne poznaje - o postojanju geozračanja na planeti ovoj; ne može - prihvati ozbiljnom. Predstavlja moguć - izvor života opstanka ljudi, svih. Znaju bajke; legende i još poznaju ... kao - vele neki, ne znaju - čeg potiče!

Mislim nauka; i da nedovoljno priznaje one sveta knjige, jevanđelja ... već takođe, ne može shvati - ozbiljnom. Još znam - nekad i razumljivo postojalo; ljudi razumeli moguće - mnogi ... dok i, oni nisu - došli drugačiji; ...

....

Često - već čujemo, nauka i kultura, ili duhovnost valjda, obrazovanje kao ... Nauku mislim, čovek treba još razume; zasnovana na nekom dokazu već i osećenju - mogućem. Ali, dokaz kao matrijalan - o nečem, moguć postoji trenutka - događanja ... nestaje on, potom. Znam, pravna nauka želi već takođe nekako - dokaže; zato valjda, još postoji zbrka ona - u svem društvu; ljudi nerazumeju - šta dokaz.

Ljudski razum već, racionalno; poznaje osećenje o nekim svakodnevnim događanjima; nivoa trojke one - u astrologiji, intelekt, još zemaljski onaj. Dok, razum verovanja o nećem i, predstavlja duhovnost ... valjda, govori o stvarima onim što čovek nije u mogućem još svakodnevno - poznaje il doživi.

Nepostoji nauka o nečem već i u šta, čovek verovaće ... jer, svak poseduje osećanje o tom, njega neki razume već - dovoljno. Moguće, postoji nešto ... dogodi, jednom kao u nekolko - stotina ili hiljada godina; mnogo već duže od, jednog veka ljudskog. Tad govorimo o nebeskoj trojki ono, devetki; još postoji - šest nebeskih i, šest zemaljskih, onih kuća ili - načina razumevanja i osećanja ih; sazvežđa intelekt. Čovek, veruje valjda slobodnom i voljom; ili neki, ne.

Svak - poseduje ono devetu mislim kuću, još različitu?

    Reklame:
    www.toneri.magic-blue.net